Zabranjene radnje pri upotrebi viljuškara

Šta se ne sme činiti sa viljuškarom?

Vozač viljuškara u svom radu sa viljuškarom ne sme da radi sledeće stvari:

• da podiže teži teret od nosivosti viljuškara,
• da podiže teret koji nije stabilno utovaren na paleti,
• da poveća protivteg viljuškara sa namerom da podigne teži teret,
• da pokreće viljuškar sa visoko podignutim teretom,
• da jako koči,
• da vozi većom brzinom od one koju propisuje pravilnik,
• da se zadržava ili hoda ispod viljuški koje su podignute, čak i ako na njima nema tereta,
• da prevozi ljude viljuškarom,
• da viljuškarom vuče ili gura vagon, ukoliko viljuškar nije prilagođen za takav rad.

Viljuškari bez kontratega

Viljuškari bez kontratega (sa težištem tereta u bazi viljuškara)

Viljuškar sa težištem tereta izvan baze viljuškara - zbog svog osnovnog nedostatka koji se ogleda u velikoj sopstvenoj težini ili u velikim dimenzijama inicirao je razvoj koncepta u kome se težište nalazi unutar baze.

Osnovno obeležje viljuškara bez kontratega je da evropsku paletu može da podiže i slaže samo ako je zahvaćena sa uže (čeone) strane. Bočno zahvaćenu paletu viljuškar može samo da odvoji od tla i transportuje, ali ne i da slaže po visini.

U primeni su dva rešenja

• viljuške u obliku školjkastog omotača
• “slobodne” viljuške

Češći koncept gradnje viljuškara je obliku sa tzv. slobodnim viljuškama koje ne prekrivaju nosače (kao u slučaju viljuški školjkastog oblika), već se nalaze između nosača točkova i potpuno su slobodne. Nosači prednjih točkova su razmaknuti više od viljuški i znatno su robusnije konstrukcije. Razmak nosača se bira u zavisnosti od dimenzije tereta i obično se kreće od 686 do 1270 [mm].

Terenski viljuškari

Rad na građevinski neobrađenoj, neravnoj i valovitoj podlozi (terenski uslovi) zahteva drugačiju koncepciju gradnje viljuškara u odnosu na industrijsku varijantu. Rad u terenskim uslovima postavlja oštrije zahteve u pogledu stabilnosti, čvrstoće konstrukcije i dinamičkih karakteristika viljuškara, a to značii veće investicione i eksploatacione troškove.

Terenski viljuškari sa konvencionalnom konstrukcijom rama za dizanje grade se sa nosivošću od 20 do 60 [kN], a sa teleskopom od 22 do 50 [kN].

Podloge na kojoj rade terenski viljuškari klasifikuju se u tri grupe i to:

• neravna i čvrsta
• mekana do raskvašena i
• raskvašena, nestabilna i veoma neravna.

Na neravnoj i čvrstoj podlozi može da se koristi i konvencionalan industrijski viljuškar standardne konstrukcije, opremljen pneumaticima niskog pritiska

Pravi terenski viljuškari za rad na raskvašenom i veoma neravnom terenu se bitno razlikuju od konvencionalnih industrijskih viljuškara. Prve konstrukcije terenskih viljuškara nastale su adaptiranjem građevinskih mašina (utovarivača sa kašikom) i poljoprivrednih traktora. Uvođenje novih tehnologija u poljoprivredi, građevinarstvu i industriji kao i potrebe u vojnoj logistici podstakli su razvoj terenskih viljuškara.

Pored uređaja za podizanje u obliku rama danas se nude i terenski viljuškari sa teleskopskim mehanizmom za rukovanje teretom. Oni predstavljaju novu generaciju terenskih viljuškara, a prihvaćeni su u nekim armijama i kao vojni terenski viljuškari.

Kako se kod terenskog viljuškara stabilnost obezbeđuje povećanjem razmaka osovina i točkova, terenski viljuškari imaju veće gabaritne mere u odnosu na konvencionalne industrijske viljuškare.

Kod terenskih i teških industrijskih viljuškara primenjuju se različita rešenja u cilju poboljšanja stabilnosti. Jedno od tih rešenja je pokretan kontrateg, koji se uvlači i izvlači u zavisnosti od opterećenja viljuški. Pored toga koriste se i stabilizatori koji se oslanjaju na podlogu pri rukovanju teškim i kabastim tretom.

Terenski viljuškari

Rad na građevinski neobrađenoj, neravnoj i valovitoj podlozi (terenski uslovi) zahteva drugačiju koncepciju gradnje viljuškara u odnosu na industrijsku varijantu. Rad u terenskim uslovima postavlja oštrije zahteve u pogledu stabilnosti, čvrstoće konstrukcije i dinamičkih karakteristika viljuškara, a to značii veće investicione i eksploatacione troškove.

Terenski viljuškari sa konvencionalnom konstrukcijom rama za dizanje grade se sa nosivošću od 20 do 60 [kN], a sa teleskopom od 22 do 50 [kN].

Podloge na kojoj rade terenski viljuškari klasifikuju se u tri grupe i to:

• neravna i čvrsta
• mekana do raskvašena i
• raskvašena, nestabilna i veoma neravna.

Na neravnoj i čvrstoj podlozi može da se koristi i konvencionalan industrijski viljuškar standardne konstrukcije, opremljen pneumaticima niskog pritiska

Pravi terenski viljuškari za rad na raskvašenom i veoma neravnom terenu se bitno razlikuju od konvencionalnih industrijskih viljuškara. Prve konstrukcije terenskih viljuškara nastale su adaptiranjem građevinskih mašina (utovarivača sa kašikom) i poljoprivrednih traktora. Uvođenje novih tehnologija u poljoprivredi, građevinarstvu i industriji kao i potrebe u vojnoj logistici podstakli su razvoj terenskih viljuškara.

Pored uređaja za podizanje u obliku rama danas se nude i terenski viljuškari sa teleskopskim mehanizmom za rukovanje teretom. Oni predstavljaju novu generaciju terenskih viljuškara, a prihvaćeni su u nekim armijama i kao vojni terenski viljuškari.

Kako se kod terenskog viljuškara stabilnost obezbeđuje povećanjem razmaka osovina i točkova, terenski viljuškari imaju veće gabaritne mere u odnosu na konvencionalne industrijske viljuškare.

Kod terenskih i teških industrijskih viljuškara primenjuju se različita rešenja u cilju poboljšanja stabilnosti. Jedno od tih rešenja je pokretan kontrateg, koji se uvlači i izvlači u zavisnosti od opterećenja viljuški. Pored toga koriste se i stabilizatori koji se oslanjaju na podlogu pri rukovanju teškim i kabastim tretom.

Čeoni viljuškari

Viljuškari sa težištem tereta izvan baze viljuškara- čeoni (frontalni)

Čeoni viljuškar je najrasprostranjeniji konstruktivni oblik viljuškara.  Njegovi osnovni delovi su:

• ram sa osovinama i pogonskom grupom,
• uređaj za dizanje i
• sistem za upravljanje

Pogon je elektrobaterijski i sa SUS-motorom. Elektroviljuškari imaju manju težinu kontratega. Funkciju protivtega kod elektroviljuškara delimično su preuzele baterije.
Izrađuje se sa tri i četiri točka. Upravljanje se, zbog velikog opterećenja na prednjim točkovima, isključivo izvodi preko zadnjih točkova.

Kruti ram povezuje sve elemente viljuškara u jednu celinu. Kod čeonog viljuškara je sa prednje strane rama zglobno povezan uređaj sa dizanje tereta. Čeoni viljuškar se klasifikuje i kao viljuškar sa slobodno nošenim teretom, što znači da je težište tereta stalno izvan baze viljuškara.

Zbog velike težine kontratega kod čeonog viljuškara je nepovoljan odnos nosivosti i sopstvene težine - kod lake i srednje klase nosivosti taj odnos je 1 : 2, dvostruko je veća sopstvena težina od nosivosti, a kod većih nosivosti taj odnos je povoljniji, zbog većeg razmaka osovina.

Stabilnost viljuškara

Stabilnost viljuškara predstavlja meru otpornosti viljuškara na prevrtanje koja, u principu, zavisi od niza uticaja (statičke i dinamičke sile koje deluju na sredstvo, sopstvena težina, geometrijske karakteristike, ubrzanja, usporenja,...).

Za proveru stabilnosti kod viljuškara koriste se računske i eksperimentalne metode, u najvećoj meri definisane kako nacionalnim, tako i medjunarodnim standardima (na primer ISO 1074, ISO 3184, ISO 5766,...).

Pojam stabilnosti viljuškara odnosi se na:

• stabilnost u podužnom pravcu, koja se odnosi na prevrtanje oko ose koju čine dodirne tačke prednjih točkova sa tlom,
• stabilnost tereta pri maksimalnom usporenju u toku kočenja, zbog opasnosti od klizanja tereta
• bočnu stabilnost pri kretanju kroz krivinu

Test na prevrtanje viljuškara, kojim se simulura uticaj dinamičkih sila, izvodi se najčešće preko platforme sa promenljivim uglom naginjanja.


Statička stabilnost

Medjutim, za praktičnu primenu poseban značaj ima provera statičke stabilnosti čeonog viljuškara i dijagram nosivosti u funkciji od udaljenosti težišta tereta od pete viljuške.

Statička stabilnost čeonog viljuškara definiše se kao odnos statičkih momenata tereta Gs i sopstvene težine viljuškara Gn oko prednje osovine.

Sa slike je očigledno da se momenti sila Gs i Gn , u odnosu na tačku oslanjanja prednjih točkova o tlo, koja predstavlja osu prevrtanja, Ms i Mn , mogu izraziti kao:

Ms = Gs (x + c)
Mn = Gn. co

Pri tome, da bi viljuškar bio stabilan, odnos ovih momenata, koji predstavlja i koeficijent statičke stabilnosti, treba da je veći od jedan, a obično se viljuškar smatra stabilnim ako je:

σ = Mn /Ms ≈1,7

Viljuškari imaju tzv. trougao stabilnosti. Stranice trougla su formirane od tačaka dodira točaka sa tlom (ako ima tri točka) ili prednjih točkova i sredine zadnje osovine. Centar gravitacije ne sme biti izvan trougla stabilnosti (na granici je sa max. teretom i podignutim ramom)

Specijalni zahvatni uređaji viljuškara

• uređaji koji olakšavaju i ubrzavaju rukovanje paletizovanih tereta (produžeci za viljuške, rotatori, potiskivači),
• uređaji koje omogućavaju rukovanje nepaletizovanih tereta (trn, konzola, kašika,
  klješta),
• razni oblici zaštitnih rešetki koje kod rukovanja kabastim teretom obezbeđuju zaštitu vozača viljuškara 
• uređaji koje omogućavaju realizaciju operacija koje nisu u domenu pretovarnog zadatka (radne korpe za montažu ili reparaturu instalacija u halama i dr.).

Primena specijalnih zahvatnih uređaja kod viljuškara postavlja i određena ograničenja. Ta ograničenja uglavnom se odnose na redukciju nosivosti.  Specijalni zahvatni uređaji su teži od standardne viljuške, a po pravilu  udaljavaju i težište tereta od pete viljuške, što ima za posledicu smanjenje nosivosti viljuškara.

Svako odstupanje težine zahvatnog uređaja i pomeranje težišta od propisanog mora se uzeti u obzir pri sparivanju (izboru nosivosti) viljuškara i zahvatnog uređaja, jer je u protivnom ugrožena stabilnost viljuškara.