Terenski viljuškari

Rad na građevinski neobrađenoj, neravnoj i valovitoj podlozi (terenski uslovi) zahteva drugačiju koncepciju gradnje viljuškara u odnosu na industrijsku varijantu. Rad u terenskim uslovima postavlja oštrije zahteve u pogledu stabilnosti, čvrstoće konstrukcije i dinamičkih karakteristika viljuškara, a to značii veće investicione i eksploatacione troškove.

Terenski viljuškari sa konvencionalnom konstrukcijom rama za dizanje grade se sa nosivošću od 20 do 60 [kN], a sa teleskopom od 22 do 50 [kN].

Podloge na kojoj rade terenski viljuškari klasifikuju se u tri grupe i to:

• neravna i čvrsta
• mekana do raskvašena i
• raskvašena, nestabilna i veoma neravna.

Na neravnoj i čvrstoj podlozi može da se koristi i konvencionalan industrijski viljuškar standardne konstrukcije, opremljen pneumaticima niskog pritiska

Pravi terenski viljuškari za rad na raskvašenom i veoma neravnom terenu se bitno razlikuju od konvencionalnih industrijskih viljuškara. Prve konstrukcije terenskih viljuškara nastale su adaptiranjem građevinskih mašina (utovarivača sa kašikom) i poljoprivrednih traktora. Uvođenje novih tehnologija u poljoprivredi, građevinarstvu i industriji kao i potrebe u vojnoj logistici podstakli su razvoj terenskih viljuškara.

Pored uređaja za podizanje u obliku rama danas se nude i terenski viljuškari sa teleskopskim mehanizmom za rukovanje teretom. Oni predstavljaju novu generaciju terenskih viljuškara, a prihvaćeni su u nekim armijama i kao vojni terenski viljuškari.

Kako se kod terenskog viljuškara stabilnost obezbeđuje povećanjem razmaka osovina i točkova, terenski viljuškari imaju veće gabaritne mere u odnosu na konvencionalne industrijske viljuškare.

Kod terenskih i teških industrijskih viljuškara primenjuju se različita rešenja u cilju poboljšanja stabilnosti. Jedno od tih rešenja je pokretan kontrateg, koji se uvlači i izvlači u zavisnosti od opterećenja viljuški. Pored toga koriste se i stabilizatori koji se oslanjaju na podlogu pri rukovanju teškim i kabastim tretom.