Najvažniji parametri viljuškara

Gornja granica nosivosti kod viljuškara se stalno pomera - donedavno je bila 500 [kN], a sada je pomerena na 800 [kN]. Viljuškari sa ekstremno velikom nosivošću se uglavnom grade za rešavanje specijalnih pretovarnih zadataka. Viljuškar nosivosti od 600 [kN] sagrađen je za potrebe jednog brodogradilišta u Velikoj Britaniji, a današnji viljuškar rekorder je razvijen za potrebe izgradnje jednog sistema za vodosnabdevanje u Libiji. Pomenuti sistem je građen od betonskih cevi velike težine, a istraživanja su pokazala da je za njihov pretovar najcelishodnije da se primeni viljuškarska tehnika. Ovaj ogromni viljuškar je proizvela švedska firma Kalmar i njegova nosivost je 800 [kN] za udaljenje težišta tereta od leđa viljuške od 2300 [mm], što bi za uobičajeno iskazivanje nosivosti kod teških viljuškara na udaljenju težišta od leđa viljuške 1200 [mm] odgovaralo nosivosti od 1100 [kN].

Prema vrsti pogona dele se na: viljuškare na dizel, gasni ili elektro pogon, pri čemu ne treba zaboraviti ni ručne viljuškare.

Robu mogu da zahvataju sa čeone ili bočne strane pa je klasifikacija i izvršena na taj način.

Vertikalne osovine mogu da menjaju nagib i to napred za 3°do 4° (pri utovaru) i unazad 10° do 12° (pri prenosu tereta).

Brzina kretanja se kreće od 6 do 30 km/h.

Brzina dizanja tereta iznosi od 8 do 14 m/min.

Uređaj za dizanje tereta kod viljuškara sastoji se od: rama sa viljuškom kao zahvatnom napravom (nosačem) i hidrauličkog pogona za podizanje i naginjanje rama.

Oblast primene viljuškara je značajno proširena zamenom standardnog zahvatnog uređaja (viljuške) specijalnim oblicima zahvatnih uređaja.